• ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

SAVEZ
DRAMSKIH
UMETNIKA
VOJVODINE

66. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA VOJVODINE

 

 

Narodno pozorište Sombor bilo je domaćin 66. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine koji se se održao od 11. do 16. aprila 2016. godine.

Od 1947. godine Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine organizuje Susret profesionalnih pozorišta Vojvodine koji je 2002. godine prerastao u Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, kao najznačajniju i najstariju pozorišnu manifestaciju te vrste u zemlji, koja, na osnovu mišljenja selektora, predstavlja izbor najboljih pozorišnih ostvarenja nastalih u Vojvodini tokom minule sezone.

Posle Subotice, Kikinde i Vršca, od 2005. godine do 2011., Narodno pozorište “Toša Jovanović” Zrenjanin, bilo je domaćin i suorganizator Festivala. Sledeća dva festivala 2012. i 2013. godine, održana su u Kikindi, dok je festival 2014. održan u Subotici. 2015. godine domaćin je ponovo bila Kikinda.

 

Žiri u sastavu:

Biljana Keskenović

Dejan Sredojević

Branislav Nedić

nakon odgledanih 11 predstava u zvaničnoj konkurenciji doneo je odluku da se:

- Nagrada mladom glumcu (nagradu dodeljuje Savez dramskih umetnika Vojvodine) pripada Ivanu Đorđeviću, za ulogu Galija Geja u predstavi „Čovek je čovek“, Bertolda Brehta, u režiji Anđelke Nikolić, Narodnog pozorišta Toša Jovanović Zrenjanin.

 Odluka je doneta jedoglasno.

 „Igrajući zahtevnu ulogu, Ivan Đorđević uspeva da gotovo tri sata vodi ansambl zrenjaninskog pozorišta kroz kompleksnu predstavu, u maniru iskusnog pozorišnog glumca, energično, mladalačkim šarmom i neposrednošću, služeći se raznovrsnim glumačkim sredstvima.“

 

Izdvajamo iz Biltena Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine:

Odigravanje obe epizode za redom poseban je izazov za glumce, a Ivana Đorđevića, koji tumači glavnu ulogu, pitali smo kakav je osećaj biti na sceni tri i po sata, gotovo neprekidno.

- Vrlo mi je teško, dosta je naporno. Sreća je u tome da sam, u odnosu na sijaset mladih glumaca, stacioniran u mojoj matičnoj kući, u Zrenjaninu, pa imam trening u nogama. Uz taj trening je malo lakše. Naravno, daleko je lakše odigrati jednu epizodu od sat i dvadeset minuta i pokloniti se – rekao je Ivan Đorđević i dodao da je bilo dobro raditi sa rediteljkom Anđelkom Nikolić:

Ovo je moj prvi Breht u karijeri i samim tim je bilo inspirativno. Na akademiji sam čitao nešto o Brehtu, zagrebali smo tu temu, ali se nismo bavili tim žanrom. Mislim da smo u prvom delu pogodili tu Brehtovsku notu. Za njega je važno da to bude ćarlijavo, da leprša i da se odjedanput skrene u komentar u vidu reklama, što je rediteljka genijalno uradila, ili u vidu naših, glumačkih komentara. Kada to tako teče, onda ti komentari izgledaju mnogo ozbiljnije i mnogo teže. To je moj utisak, ne znam da li je to tačno – kaže na kraju razgovora Đorđević.

 

 

 

 

Savez dramskih umetnika Vojvodine