• ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

SAVEZ
DRAMSKIH
UMETNIKA
VOJVODINE

IN MEMORIAM: КСЕНИЈА МАРТИНОВ ПАВЛОВИЋ

Глумица Драме Српског народног позоришта, рођена 10. априла 1948. у Новом Саду, преминула 22. јануара 2015. у Новом Саду..

 

Ксенија Мартинов Павловић завршила је Драмски студио при Српском народном позоришту школске 1965/66. и од 16. августа исте године примљена у редовни радни однос у Драми. Даровита глумица, изражајног лица и грациозне појаве. Ступивши веома млада у позориште, првих година рада „уживљавала“ се у сваку улогу, а касније, у сарадњи са истакнутим редитељима-педагозима, изузетно марљиво је уметнички радила на стварању сложенијих драмских ликова. Временом је сазревала у глумачком изразу и постизала све квалитетније резултате.
Остварила је више од 70 ликова девојака, наивки и драмских хероина
.

УЛОГЕ

У Српском народном позоришту:
-
 Девојчица / Свет Б. Нушића у режији Д. Мијача, 10. октобра 1964.
-
 Жужа / Поп Ћира и поп Спира С. Сремца у режији Д. Мијача, 19. март 1965.
- Више улога /
 Лаждипажди Ј.Ј.Змаја у режији Д. Мијача, 18. октобар 1965.
-
 Мими / Фамилија Софронија А. Кирића Ј. Игњатовића у режији Д. Ђурковића, 8. фебруар 1966.
-
 Агнеза / Школа за жене Ж. Б. П. Молијера у режији Ж. Орешковића, 1. април 1966.
-
 Жужа / Поп Ћира и поп Спира С. Сремца у режији Дејана Мијача, 8. октобар 1966.
- Младе жене /
 Јерма Федерика Гарсије Лорке у режији Јована Путника, 17. јануар 1967.
-
 Милка / Ваљевска подвала Милована Глишића у режији Дејана Мијача, 23. мај 1967.
-
 Кора / Анатолове љубави Артура Шницлера у режији Стевана Штукеље, 5. децембар 1967.
-
 Даница / Ожалошћена породица Бранислава Нушића у режији Дејана Мијача, 22. октобар 1968.
-
 Колета / Оскар Клода Мањијеа у режији Димитрија Ђурковића, 12. новембар 1968.
-
 Манци / Нисам Ајфелова кула Екатерине Опроју у режији Воје Солдатовића, 27. децембар 1968.
-
 Оливија / Богојављенска ноћ Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача, 26. новембар 1969.
- Више улога /
 Село Сакуле, а у Банату З. Петровића у режији Д. Ђурковића, 11. март 1969.
-
 Катарина / Поглед с моста Артура Милера у режији Тибора Раковског, 3. фебруар 1970.
-
 Емилија / Наш град Тортона Вајлдера у режији Тибора Раковског, 15. јануар 1971. /од тогвремена се појављује с именом Ксенија Мартинов-Павловић/
-
 Каплар и цар Богдана Чиплића у режији Димитрија Ђурковића, 25. мај 1971.
-
 Јелица / Лажа и паралажа Ј. Стерије Поповића у режији Радослава Лазића, 14. децембар 1971.
- Више улога /
 Шума која хода Љубивоја Ршумовића у режији Дејана Мијача, 17. новембар 1972. (Награда на 23. сусрету војвођанских позоришта)
-
 Заречна / Галеб А. П. Чехова у режији Димитрија Ђурковиђа 16. јануар 1973.
-
 Новосадска променада Владе Поповића-Петра Марјановића у режији Дејана Мијача, 16. март 1973.
-
 Виви / Занат госпође Ворен Бернарда Шоа у режији Димирија Ђурковића, 23. октобар 1973.
-
 Ана / Фројлајн Ана Весне Јанковић у режији Славенка Салетовића, 18. децембар 1973.
-
 Прво дете / Сентиментална представа Мирослава Антића у режији Димитрија Ђурковића, 25. март 1974.
-
 Наташа / На дну Максима Горког у режији Георгија Пара, 22. октобар 1974.
-
 Цуретак / Николетина Бранка Ћопића у драматизацији и режији Славенка Салетовића, 12. новембар 1974.
-
 Вирџинија / Сламни шешир Ежена Лабиша, Марка Мишела у режији Оливера Викторовића, 2. фебруар 1975.
-
 II гном / Љубавно писмо Косте Трифковића у режији Мирослава Беловића, 4. новембар 1975.
-
 Сузана / Подсетник (Три дана једне љубави) Жана Клода Каријера у режији Богдана Рушкуца, 7. фебруар 1977.
-
 Нина / Краљ Бетајнове Ивана Цанкара у режији Горана Цветковића, 22. март 1977.
-
 Тамо где је било срце, данас стоји сунце (Напријед) Звјездане Шарић у режији Дејана Миладиновића, 23. мај 1977.
-
 Бела пчела, Пегавица, Ружа скојевка / Сакуљани, а о капиталу Зорана Петровића у режији Драгана Јовића, 9. новембар 1977.
-
 Сузана / Подсетник (Три дана једне љубави) Жан Клода Каријера у режији Дејана Миладиновића, 17. новембар 1975.
-
 Јагода / Док црвена јесен друмовима хода Звездане Шарић у режији Дејана Миладиновића, 17. новембар 1978.
-
 Варвара / Олуја Александра Н. Островског у адаптацији и режији Богдана Рушкуца, 27. март 1979.
-
 Надежда / Преноћиште Слободана Стојановића у режији Дејана Мијача, 21. новембар 1979.
-
 Јулка Кромберг / Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар у режији Слободана Унковског, 23. јануар 1981. (у новој згради Српског народног позоришта изговорила прве речи са сцене: „Отићи ћу прије реда у гроб“)
-
 Глас којим говори ватра групе аутора у режији Боре Јајчанина, 3. јул 1981.
-
 Мартирио / Дом Бернарде Албе Федерика Гарсије Лорке у режији Дејана Мијача, 17. новембар 1981.
-
 Аница / Голубњача Јована Радуловића у режији Дејана Мијача, 10. октобар 1982.
-
 Жена Гали Гаја / Човек је човек Бертолта Брехта у режији Миленка Маричића, 6. март 1984.
-
 Гђа Елвстед / Хеда Габлер Хенрика Ибсена у режији Димитрија Ђурковића, 4. децембар 1984.
-
 Лота / Велико и мало Бото Штрауса у режији Николе Јевтића, 5. октобар 1985.
-
 Марта / Гнездо Ф. Ксавера Креца у режији Радмиле Војводић, 9. септембар 1986.
-
 Франческина / Живот провинцијских плејбоја после Другог светског рата Душана Јовановића у режији Бранислава Мићуновића, 6. март 1987.
-
 Пет жена из наше куће Зорана Петровића (монодрама) септембар 1988.
-
 Мајка / Клопка Тадеуша Ружевича у режији Невене Јанаћ, 11. фебруар 1988.
-
 Војвоткиња Германт / У потрази за изгубљеним временом Митра Суботића у кореографији и режији Наде Кокотовић, 21. октобар 1989.
- Бургундија / Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 29. март 1990.
-
 Хилда / Стаза дивљачи Франца Ксавера Креца у режији Оване Вујић, 25. мај 1990.
-
 Госпођа Савић / Очеви и оци Слободана Селенића у режији Славенка Салетовића, 19. април 1991.
-
 Марта Вашингтон / Љубави Џорџа Вашингтона Мире Гаврана у режији Славенка Салетовића, 15. јун 1991.
-
 Татјана Алексејевна / После пола века / А. П. Чехов: Просидба+Медвед+Јубилеј у режији Љубослава Мајере, 9. октобар 1993.
-
 Мајка / Мачка на усијаном лименом крову Тенеси Вилијамса у режији Љубослава Мајере, 19. јануар 1998.
-
 Франциска, калућерица / Мера за меру В. Шекспира у режији Дејана Мијача, 22. децембар 1998.
-
 Тетка Ангелина / Сабирни центар Д. Ковачевића у режији Љубослава Мајере, 29. октобар 1999.
-
 Вида, Танасијева жена / Ожалошћена породица Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 16. септембра 2000.
-
 Јелена Милин / Раванград Ђорђа Лебовића (по мотивима приповедака Вељка Петровића) у режији Дејана Мијача, 17. децембар 2002.
-
 Мајка / Претерано наследство Владе Паскаљевића у режији Филипа Марковиновића, 2005.
-
 Олга / Сећање Косте Савића у режији Весне Топалов, 2005. (копродукција СНП и Удружење драмских уметника Војводине, у хуманитарне сврхе)
-
 Баба / Дундо Мароје Марина Држића у режији Радослава Миленковића, 2005.
-
 Госпођа Алвинг / Авети Хенрика Ибзена у режији Ксеније Крнајски, 2006.
-
 Мајка / Неспоразум Албера Камија у режији Радослава Миленковића, 2007.
-
 Мег Фолан / Лепотица Линејна Мартина Макдоне у режији Бориса Исаковића, 2009.
-
 Анфиса / Три сестре А. П. Чехова у режији Радослава Миленковића, 2009.
-
 Кројачица /Зојкин стан Булгакова у режији Дејана Мијача, 2011.

Телевизија:
- Босиљка / Превара из Љубави (ТВ драма РТБ) Ђорђа Малетића у режији Јована Коњовића, 1968.
-
 Евица / Поп ћира и поп Спира Стевана Сремца у режији Јована Коњовића, Школски програм Телевизије Београд, 1973.
-
 Серија Униформе (ТВНС), епизода Избацивач редитеља Јована Ристића, 1979.
- Више улога, дечја серија
 Ветар (ТВНС) Ј. Ј. Змаја у режији Боре Гвојића, 1982.
-
 Мајка / Серија Наша мала клиника у копродукцији Словенија-Србија, ТВ Б92, 2007.
- Снимала за ТВ новогодишње програме, емисије забавног карактера, рекламе итд.

Филм:
- Неопланта филм
 Бербери су први људи Бранка Милошевића, 1966.
-
 Ержика / Сирома сам ал сам бесан редитеља Драгана Ивкова (Звезда филм, Београд), 1969.
-
 Жужа / Самртно пролеће (Неопланта филм) Стевана Петровића, 1973.
-
 Учитељица / Широко је лишће редитеља Петра Латиновића (Неопланта филм), 1980.
-
 Јевреји долазе (Тера филм) Првослава Марића, 1995.

- На Радио Новом Саду радила све емисије школског, образовног, драмског и забавног програма од 1966. до 1990.

НАГРАДЕ
- Глумачка награда на Сусрету војвођанских позоришта (Вршац) 1971. за улогу
 Емилије у представи Наш град Торнтона Вајлдера
- Глумачка награда на Сусрету војвођанских позоришта (Суботица) 1973. за више улога у представи
 Шума која хода Љубивоја Ршумовића
- Глумачка похвала на Сусрету војвођанских позоришта (Суботица) 1982. за улогу
 Мартирије у представи Дом Бернарде Албе Ф. Г. Лорке
- Годишња награда СНП за улогу
 Лоте у представи Велико и мало Бото Штрауса 1986.
- Годишња награда СНП за улогу
 Марте у представи Љубави Џорџа Вашингтона Мире Гаврана 1992.
- Похвала за Дан СНП 1998.

Три рефлектора, представа и – страст

Са глумцем Српског народног позоришта Југославом Крајновим први пут сам разговарао када ми је ономад, још као студент легендарног Бранка Плеше, са целом класом био гост у емисији “Културни клуб” на блаженопочившем Спин радију.

 Безмало две деценије касније пијуцкамо кафу као стари пријатељи и причамо о награди, коју су он и његова колегиница (и супруга) Сања Ристић Крајнов освојили недавно у Тополи на Фестивалу дуо драме. Њихово извођење “Мушке ствари” Франца Ксавера Креца једногласном одлуком жирија освојило је Гран при фестивала!

–  Уз редитеља Душана Петровића, а у копродукцији Позоришта младих, Удружења драмских уметника Војводине и Културног центра из Кумана, урадили смо ову представу с великом љубављу. Баш је негујемо, а имам утисак и да заиста добро комуницира с публиком. Она је на сталном репертоару Мале сцене Позоришта младих, а играли смо је протеклог лета и по читавој Војводини под окриљем пројекта „Упалимо рефлекторе”, који је подржао Покрајински секретаријат за културу – прича ми Југослав.

Питам га за реакције на које је „Мушка ствар”, која прати развој мушко-женских односа у различитим животним периодима, наилазила у Беочину, Мокрину, Куману, Врднику, Жабљу...

– У свим тим срединама су нас лепо дочекали, по правилу је била препуна сала... И баш се осећала добра енергија, која је онда и нама давала импулс више, а поготово је задовољство било видети људе како из позоришта излазе насмејани, добро расположени... Нажалост, чињеница је да су многа места по Војводини добрано културно запостављена, а тамо су итекако жељни не само позоришних представа, него и књижевних вечери, изложби... Испада, међутим, да код нас све мора да се догађа у Новом Саду, евентуално Суботици, Зрењанину, Кикинди, Сомбору... а да другде, поготово у мањим местима, увече треба да живе једино кафане. Диљем Војводине постоје сјајни простори, домови културе који су запуштени, затворени, хладни, у којима зими јесте тешко играти – али лети они итекако могу да оживе. Потребна су само три рефлектора, представа и страст.

Наводи Југослав да је и његов колега са класе, такође глумац Српског народног позоришта Милован Филиповић, у сличној театарској мисији такође овог лета обишао круг по Војводини са својом трупом.

– Сигурно да ћемо и следећег лета направити нешто слично, с неким новим пројектом. Разумљиво, при томе треба водити рачуна да те представе буде приступачне, а не да се инсистира на неким експериментима или перформансима намењеним уском кругу. Уосталом, све су прилике да ћемо ми и генерално у догледној будућности бити принуђени да се оријентишемо на пројекте који, наравно, неће заостајати по уметничком квалитету, али ће се кретати унутар малих форми, са два-три глумца. Јер, какво је време дошло и нигде нема новаца, а камоли у култури, радићемо, да цитирам једног колегу, „ансамбл представе – од шест глумаца”.

Југослав Крајнов је пре две вечери имао премијеру и представе за децу „Похвала снегу” Стевана Пешића у режији Драгослава Шиље Тодоровића, реализовану под окриљем Новосадског новог театра, који делује у позоришној сали Гимназије “Лаза Костић”.

– Још један мој колега с класе, Љубиша Милишић, који води Новосадски нови театар, годинама у сарадњи са директором Гимназије Вукашином Лазићем ради на пројекту афирмације тог сјајног простора у „Лази”. За сада су то само представе за децу, али од октобра ће заживети и вечерња сцена, а недавно је ННТ ушао и у Удружење професионалних позоришта Војводине, што је велика ствар за Нови Сад – да је наш град добио још један заиста озбиљан театар .

Питам на крају Југослава како успева да помири обавезе у својој матичној кући, СНП-у, где игра у десетак представа, и гостовања у Позоришту младих, зрењанинском Народном позоришту „Тоша Јовановић”, Народном позоришту у Суботици и сада Новосадском новом театру...

– Кад уђем у неко позориште, прво питам који је град и која представа (смех). Шалу на страну, организатори тих позоришта су стално на вези, координација иде без проблема, а за неки термин се понекад и сам изборим. Али, у сваком случају, за сада све добро функционише. И признајем да ми је драго што сам у прилици да играм у свим тим позориштима.

Мирослав Стајић, Дневник, 30. септембар 2014.

Call for Works-In-Progress

International Creative Lab "PlatformA" announces:

Call for Works-In-Progress:  
Dance - Physical Theatre - Circus
 
November 10 – 26
 
Russia, Taganrog - State Repertory Theatre
 
Dancers, actors of physical theatre, contemporary circus performers and choreographers are invited to bring their works-in-progress. PlatformA offers the opportunity to work with the directors - to put the finishing touches and improvements to their works-in-progress under the directorial guidance.
 
The brightest works-in-progress will have opportunity for further development perspective.
 
The Lab registration fee is 300 EUR - the early reduced registration fee, if payment is made before August 31st. 
(If payment is made after August 31st, the fee is 500 EUR). 
 
 

17. Internacionalni Festival Medija i Reportaže

17. Internacionalni Festival Medija i Reportaže

INTERFER  Zlatna NIKA

12-15. oktobar 2012, Apatin, Srbija

 

17. Internacionalni festival medija i reportaže – INTERFER Zlatna NIKA 2012 – biće i ove godine održan u Apatinu, Banja Junaković, od 12 – 15. oktobra 2012.

U okviru pet kategorija međunarodni žiri će odabrati i nagraditi dela koja svojom autentičnošću zaslužuju medijsku pažnju i doprinose afirmaciji reportaže i drugih medijskih žanrova.

Autore najboljih radova očekuju vredne nagrade i statua Zlatna Nika, simbol pobede i trijumfa, zaštitnice grada Apatina.

Kompletan program i novosti vezane za festival biće uskoro objavljeni na zvaničnom sajtu. Prijavljivanje radova je u toku i trajaće do 21. septembra 2012.

 

Srdačno Vas pozivamo na INTERFER !

Stand Up comedy konkurs i takmičenje

OTVORENI MIKROFON VOL 4

Konkurs traje do 10. septembra, a stand up takmičenje održaće se 20. septembra u Domu omladine Beograda

Prijave šalji na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Opširnije: Stand Up comedy konkurs i takmičenje

Savez dramskih umetnika Vojvodine