• ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

SAVEZ
DRAMSKIH
UMETNIKA
VOJVODINE

К О Н К У Р С ЗА ФИНАНСИРАЊЕ И СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОJЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ САВРЕМЕНОГ СТВАРАЛАШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИJИ У 2015. ГОДИНИ

 

 

 

ФОРМУЛАР ОПШТИ 2015.

ФОРМУЛАР НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ ЗА 2015.

КОНКУРС РС СТВАРАЛАШТВО

УПУТСТВО О НАЧИНУ ПРАЋЕЊА СПРОВОЂЕЊА ФИНАНСИРАНИХ И СУФИНАНСИРАНИХ ПРОЈЕКАТА У КУЛТУРИ, КАО И ПРОЈЕКАТА УМЕТНИЧКИХ, ОДНОСНО СТРУЧНИХ И НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЊА У КУЛТУРИ

ФОРМУЛАР ЗА ИЗВЕШТАЈ

 

К О Н К У Р С


за финансирање и  суфинансирање проjеката из области савременог стваралаштва у  Републици Србиjи у 2015. години

            Конкурс се односи на пројекте из следећих области: 

1.     музике  (стваралаштво, продукција, интерпретација);

2.     сценског стваралаштва и интепретације (области: драма, опера, балет и плес);

3.     визуелних (ликовних и примењених) уметности, мултимедије и архитектуре;

4.     књижевности - манифестације и награде;

5.     издавачкe делатности – периодичне публикације из области уметности и културе;  

6.     издавачке делатности – капитална дела која се објављују на српском језику из области културе и вредна дела из области домаће и преводне књижевности

7.     кинематографије и аудио - визуелног стваралаштва (само филмски фестивали, манифестације, радионице и колоније);

 

Предмет конкурса jе финансирање и суфинансирање пројеката савременог уметничког стваралаштва као и финансирање и суфинасирање:

·       културне делатности националних мањина у Републици Србији

·       културне делатности особа са инвалидитетом

·       културне делатности деце и за децу и младе

·       изворног народног и аматерског стваралаштва

·       научно истраживачке и едукативне делатности у култури

у свим областима савременог уметничког стваралаштва у 2015. години.

ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ФИНАНСИРАЊЕ И СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА И ПРОЈЕКАТА У КУЛТУРИ ГРАДА НОВОГ САДА У 2015. ГОДИНИ

 

 

 

ПРЕУЗМИТЕ ФОРМУЛАР

 

На основу члана 76. Закона о култури ("Службени гласник РС", бр. 72/2009) и члана 5. став 1. Правилника о начину,мерилима и критеријумима за избор пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Града Новог Сада ("Службени лист Града Новог Сада", бр.28/10, 37/10, 44/11, 6/12 и 25/12), Градоначелник Града Новог Сада

 

р а с п и с у ј е

 

ЈАВНИ КОНКУРС

 

ЗА ФИНАНСИРАЊЕ И СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА И ПРОЈЕКАТА

У КУЛТУРИ ГРАДА НОВОГ САДА У 2015. ГОДИНИ

 

 

IЈавни конкурс се расписује за програме и пројекте у култури који се финансирају или суфинансирају средствима из буџета Града, у складу са Одлуком о буџету Града Новог Сада за 2015. годину ("Службени лист Града Новог Сада", број 68/14), а подразумевају програме и пројекте у култури и пројекте уметничких, односностручних и научних истраживања у култури, из следећих тематских области:

 

1. визуелна уметност и мултимедија: изложбе, колоније, фестивали, радионице

2.музичко стваралаштво: фестивали, меморијали, концерти, снимање ауторског материјала

3.сценско стваралаштво: фестивали, позоришне и оперске представе, уметничка игра, 4. аматерско културно-уметничко стваралаштво: рад наочувању и неговању народних обичаја, песама и игара,

5. кинематографија и аудиовизуелно стваралашво: фестивали, филмске презентације

 

IIОПШТИ УСЛОВИ КОНКУРСА:

 

  1. Право учешћа на конкурсу имају установе културе, изузев установа културе чији је оснивач Град, удружења у култури, уметници, сарадници, односно стручњаци у култури којима је статус утврђен у складу са Законом, као и други субјекти у култури чије је седиште, на територији Града, као ицркве и верске заједнице.

 

  1. НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА НА КОНКУРС:

 

Уз попуњен образац ПРИЈАВЕ на конкурс учесник Јавног конкурса је у обавези да достави и:

- детаљан опис програма/пројекта у култури за чије финансирање или суфинансирање се подноси пријава ,

- фотокопија Решења о регистрацији код надлежног органа,

- фотокопија Потврде о пореском идентификационом броју,

- званичан доказ о рачуну у банци,

- најмање једну биографију учесника у пројекту и

- изјаву о прихватању обавезе корисника, која је саставни део Пријаве.

 

III Образац Пријаве на Јавни конкурс може се преузети са сајта www.novisad.rs.

 

IV Пријаве на Јавни конкурс са пратећом документацијом подносе се лично на

обрасцу пријаве који је саставни део конкурсне документације, у затвореној

коверти у писарници Градске управе за опште послове , Трг слободе 1, Нови

Сад, или путем поште препорученом пошиљком, на наведену адресу, са

назнаком: Градска управа за културу Града Новог Сада - Јавни конкурс за финансирање или суфинансирање програма и пројеката у култури Града Новог Сада, за 2015. годину.

ПРИЈАВА садржи податке о подносиоцу пријаве, области на коју се пројекат односи, статусу подносиоца пријаве, податке о пројекту и финансијске показатеље.

 

 

V Пријаве на Јавни конкурс подносе се у року од 15. дана од дана објављивања конкурса у средствима јавног информисања, као и на интернет презентацији Града Новог Сада (www.novisad.rs).

Конкурсна документација се не враћа.

 

VI Поступак Јавног конкурса спроводи Комисија за спровођење поступка јавног конкурса за избор пројеката у култури, као и пројеката уметничких, односно стручних и научних истраживања у култури Града Новог Сада.

 

VIIНеблаговремене и непотпуне пријаве на конкурс, пријаве које нису попуњене на прописаном обрасцу, пријаве упућене факсом или електронском поштом, као и пријаве оних учесника на конкурсу, који су у претходној години остварили право на финансирање, односно суфинансирање пројеката средствима из буџета Града, а нису поднели извештај о реализацији пројекта, Комисија неће разматрати. Такође, за непотпуне ПРИЈАВЕ ће се сматрати оне ПРИЈАВЕ, у којима трошкови пројекта нису таксативно наведени

 

VIIIКРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА

 

Градска управа за културу НЕЋЕ финансирати и суфинансирати: сталне трошкове (грејање, струја, телефон, провизије код банке, закуп простора, плате запослених, трошкове горива и путовања код Подносиоца пријаве), набавку опреме, угоститељске услуге. Трошкови репрезентације и трошкови смештаја учесника везаних за пројекат ће се суфинансирати у изузетним случајевима када је програм таквог карактера да укључује ове елементе, а које ће Комисија посебно разматрати и одобравати.

 

IX ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОНКУРСА

 

Подносилац пријаве може да учествује на Конкурсу са највише 3 (три) пројекта.

Пријава и приложена документација се подносе у једном примерку.

 

Три рефлектора, представа и – страст

Са глумцем Српског народног позоришта Југославом Крајновим први пут сам разговарао када ми је ономад, још као студент легендарног Бранка Плеше, са целом класом био гост у емисији “Културни клуб” на блаженопочившем Спин радију.

 Безмало две деценије касније пијуцкамо кафу као стари пријатељи и причамо о награди, коју су он и његова колегиница (и супруга) Сања Ристић Крајнов освојили недавно у Тополи на Фестивалу дуо драме. Њихово извођење “Мушке ствари” Франца Ксавера Креца једногласном одлуком жирија освојило је Гран при фестивала!

–  Уз редитеља Душана Петровића, а у копродукцији Позоришта младих, Удружења драмских уметника Војводине и Културног центра из Кумана, урадили смо ову представу с великом љубављу. Баш је негујемо, а имам утисак и да заиста добро комуницира с публиком. Она је на сталном репертоару Мале сцене Позоришта младих, а играли смо је протеклог лета и по читавој Војводини под окриљем пројекта „Упалимо рефлекторе”, који је подржао Покрајински секретаријат за културу – прича ми Југослав.

Питам га за реакције на које је „Мушка ствар”, која прати развој мушко-женских односа у различитим животним периодима, наилазила у Беочину, Мокрину, Куману, Врднику, Жабљу...

– У свим тим срединама су нас лепо дочекали, по правилу је била препуна сала... И баш се осећала добра енергија, која је онда и нама давала импулс више, а поготово је задовољство било видети људе како из позоришта излазе насмејани, добро расположени... Нажалост, чињеница је да су многа места по Војводини добрано културно запостављена, а тамо су итекако жељни не само позоришних представа, него и књижевних вечери, изложби... Испада, међутим, да код нас све мора да се догађа у Новом Саду, евентуално Суботици, Зрењанину, Кикинди, Сомбору... а да другде, поготово у мањим местима, увече треба да живе једино кафане. Диљем Војводине постоје сјајни простори, домови културе који су запуштени, затворени, хладни, у којима зими јесте тешко играти – али лети они итекако могу да оживе. Потребна су само три рефлектора, представа и страст.

Наводи Југослав да је и његов колега са класе, такође глумац Српског народног позоришта Милован Филиповић, у сличној театарској мисији такође овог лета обишао круг по Војводини са својом трупом.

– Сигурно да ћемо и следећег лета направити нешто слично, с неким новим пројектом. Разумљиво, при томе треба водити рачуна да те представе буде приступачне, а не да се инсистира на неким експериментима или перформансима намењеним уском кругу. Уосталом, све су прилике да ћемо ми и генерално у догледној будућности бити принуђени да се оријентишемо на пројекте који, наравно, неће заостајати по уметничком квалитету, али ће се кретати унутар малих форми, са два-три глумца. Јер, какво је време дошло и нигде нема новаца, а камоли у култури, радићемо, да цитирам једног колегу, „ансамбл представе – од шест глумаца”.

Југослав Крајнов је пре две вечери имао премијеру и представе за децу „Похвала снегу” Стевана Пешића у режији Драгослава Шиље Тодоровића, реализовану под окриљем Новосадског новог театра, који делује у позоришној сали Гимназије “Лаза Костић”.

– Још један мој колега с класе, Љубиша Милишић, који води Новосадски нови театар, годинама у сарадњи са директором Гимназије Вукашином Лазићем ради на пројекту афирмације тог сјајног простора у „Лази”. За сада су то само представе за децу, али од октобра ће заживети и вечерња сцена, а недавно је ННТ ушао и у Удружење професионалних позоришта Војводине, што је велика ствар за Нови Сад – да је наш град добио још један заиста озбиљан театар .

Питам на крају Југослава како успева да помири обавезе у својој матичној кући, СНП-у, где игра у десетак представа, и гостовања у Позоришту младих, зрењанинском Народном позоришту „Тоша Јовановић”, Народном позоришту у Суботици и сада Новосадском новом театру...

– Кад уђем у неко позориште, прво питам који је град и која представа (смех). Шалу на страну, организатори тих позоришта су стално на вези, координација иде без проблема, а за неки термин се понекад и сам изборим. Али, у сваком случају, за сада све добро функционише. И признајем да ми је драго што сам у прилици да играм у свим тим позориштима.

Мирослав Стајић, Дневник, 30. септембар 2014.

IN MEMORIAM: КСЕНИЈА МАРТИНОВ ПАВЛОВИЋ

Глумица Драме Српског народног позоришта, рођена 10. априла 1948. у Новом Саду, преминула 22. јануара 2015. у Новом Саду..

 

Ксенија Мартинов Павловић завршила је Драмски студио при Српском народном позоришту школске 1965/66. и од 16. августа исте године примљена у редовни радни однос у Драми. Даровита глумица, изражајног лица и грациозне појаве. Ступивши веома млада у позориште, првих година рада „уживљавала“ се у сваку улогу, а касније, у сарадњи са истакнутим редитељима-педагозима, изузетно марљиво је уметнички радила на стварању сложенијих драмских ликова. Временом је сазревала у глумачком изразу и постизала све квалитетније резултате.
Остварила је више од 70 ликова девојака, наивки и драмских хероина
.

УЛОГЕ

У Српском народном позоришту:
-
 Девојчица / Свет Б. Нушића у режији Д. Мијача, 10. октобра 1964.
-
 Жужа / Поп Ћира и поп Спира С. Сремца у режији Д. Мијача, 19. март 1965.
- Више улога /
 Лаждипажди Ј.Ј.Змаја у режији Д. Мијача, 18. октобар 1965.
-
 Мими / Фамилија Софронија А. Кирића Ј. Игњатовића у режији Д. Ђурковића, 8. фебруар 1966.
-
 Агнеза / Школа за жене Ж. Б. П. Молијера у режији Ж. Орешковића, 1. април 1966.
-
 Жужа / Поп Ћира и поп Спира С. Сремца у режији Дејана Мијача, 8. октобар 1966.
- Младе жене /
 Јерма Федерика Гарсије Лорке у режији Јована Путника, 17. јануар 1967.
-
 Милка / Ваљевска подвала Милована Глишића у режији Дејана Мијача, 23. мај 1967.
-
 Кора / Анатолове љубави Артура Шницлера у режији Стевана Штукеље, 5. децембар 1967.
-
 Даница / Ожалошћена породица Бранислава Нушића у режији Дејана Мијача, 22. октобар 1968.
-
 Колета / Оскар Клода Мањијеа у режији Димитрија Ђурковића, 12. новембар 1968.
-
 Манци / Нисам Ајфелова кула Екатерине Опроју у режији Воје Солдатовића, 27. децембар 1968.
-
 Оливија / Богојављенска ноћ Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача, 26. новембар 1969.
- Више улога /
 Село Сакуле, а у Банату З. Петровића у режији Д. Ђурковића, 11. март 1969.
-
 Катарина / Поглед с моста Артура Милера у режији Тибора Раковског, 3. фебруар 1970.
-
 Емилија / Наш град Тортона Вајлдера у режији Тибора Раковског, 15. јануар 1971. /од тогвремена се појављује с именом Ксенија Мартинов-Павловић/
-
 Каплар и цар Богдана Чиплића у режији Димитрија Ђурковића, 25. мај 1971.
-
 Јелица / Лажа и паралажа Ј. Стерије Поповића у режији Радослава Лазића, 14. децембар 1971.
- Више улога /
 Шума која хода Љубивоја Ршумовића у режији Дејана Мијача, 17. новембар 1972. (Награда на 23. сусрету војвођанских позоришта)
-
 Заречна / Галеб А. П. Чехова у режији Димитрија Ђурковиђа 16. јануар 1973.
-
 Новосадска променада Владе Поповића-Петра Марјановића у режији Дејана Мијача, 16. март 1973.
-
 Виви / Занат госпође Ворен Бернарда Шоа у режији Димирија Ђурковића, 23. октобар 1973.
-
 Ана / Фројлајн Ана Весне Јанковић у режији Славенка Салетовића, 18. децембар 1973.
-
 Прво дете / Сентиментална представа Мирослава Антића у режији Димитрија Ђурковића, 25. март 1974.
-
 Наташа / На дну Максима Горког у режији Георгија Пара, 22. октобар 1974.
-
 Цуретак / Николетина Бранка Ћопића у драматизацији и режији Славенка Салетовића, 12. новембар 1974.
-
 Вирџинија / Сламни шешир Ежена Лабиша, Марка Мишела у режији Оливера Викторовића, 2. фебруар 1975.
-
 II гном / Љубавно писмо Косте Трифковића у режији Мирослава Беловића, 4. новембар 1975.
-
 Сузана / Подсетник (Три дана једне љубави) Жана Клода Каријера у режији Богдана Рушкуца, 7. фебруар 1977.
-
 Нина / Краљ Бетајнове Ивана Цанкара у режији Горана Цветковића, 22. март 1977.
-
 Тамо где је било срце, данас стоји сунце (Напријед) Звјездане Шарић у режији Дејана Миладиновића, 23. мај 1977.
-
 Бела пчела, Пегавица, Ружа скојевка / Сакуљани, а о капиталу Зорана Петровића у режији Драгана Јовића, 9. новембар 1977.
-
 Сузана / Подсетник (Три дана једне љубави) Жан Клода Каријера у режији Дејана Миладиновића, 17. новембар 1975.
-
 Јагода / Док црвена јесен друмовима хода Звездане Шарић у режији Дејана Миладиновића, 17. новембар 1978.
-
 Варвара / Олуја Александра Н. Островског у адаптацији и режији Богдана Рушкуца, 27. март 1979.
-
 Надежда / Преноћиште Слободана Стојановића у режији Дејана Мијача, 21. новембар 1979.
-
 Јулка Кромберг / Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар у режији Слободана Унковског, 23. јануар 1981. (у новој згради Српског народног позоришта изговорила прве речи са сцене: „Отићи ћу прије реда у гроб“)
-
 Глас којим говори ватра групе аутора у режији Боре Јајчанина, 3. јул 1981.
-
 Мартирио / Дом Бернарде Албе Федерика Гарсије Лорке у режији Дејана Мијача, 17. новембар 1981.
-
 Аница / Голубњача Јована Радуловића у режији Дејана Мијача, 10. октобар 1982.
-
 Жена Гали Гаја / Човек је човек Бертолта Брехта у режији Миленка Маричића, 6. март 1984.
-
 Гђа Елвстед / Хеда Габлер Хенрика Ибсена у режији Димитрија Ђурковића, 4. децембар 1984.
-
 Лота / Велико и мало Бото Штрауса у режији Николе Јевтића, 5. октобар 1985.
-
 Марта / Гнездо Ф. Ксавера Креца у режији Радмиле Војводић, 9. септембар 1986.
-
 Франческина / Живот провинцијских плејбоја после Другог светског рата Душана Јовановића у режији Бранислава Мићуновића, 6. март 1987.
-
 Пет жена из наше куће Зорана Петровића (монодрама) септембар 1988.
-
 Мајка / Клопка Тадеуша Ружевича у режији Невене Јанаћ, 11. фебруар 1988.
-
 Војвоткиња Германт / У потрази за изгубљеним временом Митра Суботића у кореографији и режији Наде Кокотовић, 21. октобар 1989.
- Бургундија / Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 29. март 1990.
-
 Хилда / Стаза дивљачи Франца Ксавера Креца у режији Оване Вујић, 25. мај 1990.
-
 Госпођа Савић / Очеви и оци Слободана Селенића у режији Славенка Салетовића, 19. април 1991.
-
 Марта Вашингтон / Љубави Џорџа Вашингтона Мире Гаврана у режији Славенка Салетовића, 15. јун 1991.
-
 Татјана Алексејевна / После пола века / А. П. Чехов: Просидба+Медвед+Јубилеј у режији Љубослава Мајере, 9. октобар 1993.
-
 Мајка / Мачка на усијаном лименом крову Тенеси Вилијамса у режији Љубослава Мајере, 19. јануар 1998.
-
 Франциска, калућерица / Мера за меру В. Шекспира у режији Дејана Мијача, 22. децембар 1998.
-
 Тетка Ангелина / Сабирни центар Д. Ковачевића у режији Љубослава Мајере, 29. октобар 1999.
-
 Вида, Танасијева жена / Ожалошћена породица Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 16. септембра 2000.
-
 Јелена Милин / Раванград Ђорђа Лебовића (по мотивима приповедака Вељка Петровића) у режији Дејана Мијача, 17. децембар 2002.
-
 Мајка / Претерано наследство Владе Паскаљевића у режији Филипа Марковиновића, 2005.
-
 Олга / Сећање Косте Савића у режији Весне Топалов, 2005. (копродукција СНП и Удружење драмских уметника Војводине, у хуманитарне сврхе)
-
 Баба / Дундо Мароје Марина Држића у режији Радослава Миленковића, 2005.
-
 Госпођа Алвинг / Авети Хенрика Ибзена у режији Ксеније Крнајски, 2006.
-
 Мајка / Неспоразум Албера Камија у режији Радослава Миленковића, 2007.
-
 Мег Фолан / Лепотица Линејна Мартина Макдоне у режији Бориса Исаковића, 2009.
-
 Анфиса / Три сестре А. П. Чехова у режији Радослава Миленковића, 2009.
-
 Кројачица /Зојкин стан Булгакова у режији Дејана Мијача, 2011.

Телевизија:
- Босиљка / Превара из Љубави (ТВ драма РТБ) Ђорђа Малетића у режији Јована Коњовића, 1968.
-
 Евица / Поп ћира и поп Спира Стевана Сремца у режији Јована Коњовића, Школски програм Телевизије Београд, 1973.
-
 Серија Униформе (ТВНС), епизода Избацивач редитеља Јована Ристића, 1979.
- Више улога, дечја серија
 Ветар (ТВНС) Ј. Ј. Змаја у режији Боре Гвојића, 1982.
-
 Мајка / Серија Наша мала клиника у копродукцији Словенија-Србија, ТВ Б92, 2007.
- Снимала за ТВ новогодишње програме, емисије забавног карактера, рекламе итд.

Филм:
- Неопланта филм
 Бербери су први људи Бранка Милошевића, 1966.
-
 Ержика / Сирома сам ал сам бесан редитеља Драгана Ивкова (Звезда филм, Београд), 1969.
-
 Жужа / Самртно пролеће (Неопланта филм) Стевана Петровића, 1973.
-
 Учитељица / Широко је лишће редитеља Петра Латиновића (Неопланта филм), 1980.
-
 Јевреји долазе (Тера филм) Првослава Марића, 1995.

- На Радио Новом Саду радила све емисије школског, образовног, драмског и забавног програма од 1966. до 1990.

НАГРАДЕ
- Глумачка награда на Сусрету војвођанских позоришта (Вршац) 1971. за улогу
 Емилије у представи Наш град Торнтона Вајлдера
- Глумачка награда на Сусрету војвођанских позоришта (Суботица) 1973. за више улога у представи
 Шума која хода Љубивоја Ршумовића
- Глумачка похвала на Сусрету војвођанских позоришта (Суботица) 1982. за улогу
 Мартирије у представи Дом Бернарде Албе Ф. Г. Лорке
- Годишња награда СНП за улогу
 Лоте у представи Велико и мало Бото Штрауса 1986.
- Годишња награда СНП за улогу
 Марте у представи Љубави Џорџа Вашингтона Мире Гаврана 1992.
- Похвала за Дан СНП 1998.

17. Internacionalni Festival Medija i Reportaže

17. Internacionalni Festival Medija i Reportaže

INTERFER  Zlatna NIKA

12-15. oktobar 2012, Apatin, Srbija

 

17. Internacionalni festival medija i reportaže – INTERFER Zlatna NIKA 2012 – biće i ove godine održan u Apatinu, Banja Junaković, od 12 – 15. oktobra 2012.

U okviru pet kategorija međunarodni žiri će odabrati i nagraditi dela koja svojom autentičnošću zaslužuju medijsku pažnju i doprinose afirmaciji reportaže i drugih medijskih žanrova.

Autore najboljih radova očekuju vredne nagrade i statua Zlatna Nika, simbol pobede i trijumfa, zaštitnice grada Apatina.

Kompletan program i novosti vezane za festival biće uskoro objavljeni na zvaničnom sajtu. Prijavljivanje radova je u toku i trajaće do 21. septembra 2012.

 

Srdačno Vas pozivamo na INTERFER !

Savez dramskih umetnika Vojvodine